Kada se ja mnogo smejem a bolestan sam(kao npr. sinoc),nekada iz mog nosa izleti sto ne treba(ali pod uslovom da su mi puna usta,da).To mi se vec vise puta desavalo…ne uvek isto.Nekada zeleno,nekada zuto,crveno.belo…Sinoc je bilo zeleno!sva sreca,nisu bas svi videli ali opet je izletelo!Neko to zove “slina” ali ja to zovem NLO(nosni leteci objekat).Isli smo kod raznih doktora da ustanove zasto to izlece s’vremena na vreme iz mog nosa (cak I u NASU I kod dr.Sevat ass Gtyer) ali nazalost nisu ustanovili…ali taj NLO kakav-takav je pomogao da se mi svi za docek nove godine 2005 ne smorimo toliko!
GOLUBOVI!!zasto uvek ti golubovi…Sinoc lezim u krevetu,I posto sam ja u potkrovlju,tacno iznad moje sobe na krovu stanuju neki golubovi sa decom.Do sada nisu bili toliko naporni,nekada se cuju ali retko.ALI SADA!Sad ne da su se culi….Vec je bio sex!Deca su sigurno dovoljno odrasla da odlete u bioskop pa su se matori razmahali…Znaci,majke mi!!Guguču,gaču,stenju udaraju od crep…Smucilo mi se da spavam a I nisam mogao od njih!ALO uzmite sobu,idite u javnost na drvo ali ne vise iznad moje glave!!Ako budete ovo citali,pa me poslusajte…
p.s.Golub se lepo pokazao,nisam zaspao sat vremena… :) :) Pozzzz svima…Ako neko cita(nadam se da cita)…

Ivana,najbolja drugarica!U punom sjaju...

Onda moja devojcica Masa...(PONOVO!znam,bas je dosadna...)

ONDA NAJZAD,moj najbolji drug Dejan-Mica(zapamtite mu dobro facu,jer ce uskoro biti na poternicama svih banaka! :D)

I na kraju,devojka koju mnogo cenim,koju retko vidjam ali ipak mnogo volim,to je Maja!Bila mi je najbolja drugarica u srednjoj (eee ta vremena) sada se retko vidjamo,ali se cujemo cesto.imas pozdrav Majo!!

To bi' bilo sve od mene za sada.Mnogo ste i dobili,takve velicine i lepote,sad ne moram da pisem 6 meseci,samo gledajte ;D !

p.s.Shvatili ste da na kraju nisam mogao vise da pisem,smorilo me,pa sam skratio…Odlicno!

"Uvek se rađa sama iz sebe i sama sebi slična, uvek ista ako je uvijemo ili odvijemo, reflektujemo ili podelimo; može se smatrati simbolom snage, istrajnosti i nepromenljivosti kod protivurečnih i konfliktnih stanja i prilika, ali i simbolom ljudskog tela koje posle svih svojih promena, čak i posle smrti vaskrsava u svome pravom i savršenom obličju."

Jakob Bernuli

Onda pos'o. Voli svoj pos'o, vredno ga radi, zaserucne ponekad pošto nije hobotnica, jelte, al' uglavnom to klizi. Al' ga ima mnogo. Pa onda, da bi uštedela jebeno vreme i da ne bi morala na pos'o da nosi pidžamu i četkicu za zube, počne ona pos'o da donosi kući. I to nekako uglavi između kuvanja, ribanja kupatila i ćaskanja sa milima i dragima. Ne između peglanja, pošto kategorički odbija da pegla. Ima Mulinex peglu petn'es' godina staru, niko joj ne veruje da nije juče kupljena. Provali ona tako da je vreme i ovde povremeno relativna kategorija: šta ne koristiš, ne stari. Aha. I reši tako da izabere šta više neće da koristi, da joj ne ostari. Jok, šišarke.
Al' ne lezi vraže (iz odma' neko da mi odgovori koj moj ima veze da l' je vrag leg'o il' nije, pliz) u njenu dobro skrojenu jednačinu koja je pretila da će dobiti Marfijevu nagradu u kategoriji «kako ugoditi svima osim sebi» uglavi se i jedna nepoznata, koja se sastoji iz više poznatih, zvanih: majka roditeljka đuture sa snimcima kičme, krvnih sudova i glave, snimana više puta nego Anđelina Žoli, sestra aka mlađi brat retard sa sve....e tu je spisak dugačak, uglavnom sa sve svime, mačak u pubertetu sa sve kalci virusom i injekcijama hlorafenikola i pijanim veterinarem, i muž ljubimac koga boli il' lakat il' koleno il' kičma i bol mu je lutajuć i fantomski a kod lekara ne može da ide jerbo žive na vr' Babinog Zuba a sneg zavejao, pa očekuje od nje da bude veliki vrač i sve bolove izleči, ali pre toga da ko Klark Kent uključi super-vid i dijagnostikuje, locira i identifikuje problem, onda ga za'vati u naručje, ogrne plaštom i odnese negde gde ništa neće da boli a rešenje poznato kao «plati stoko porez iz odma' inače će čika Mlađa da ti zapleni i kuću i ženu i mačku» ima sam' da nestane, jer će ona valjda čika Mlađu da začara svojim taze umešenim pizza-pužićima pa će on svima da oprosti porez i prestane da bude drveni dečak Đepetov, i srce i mozak ima da dobije, tako je velika moć njena. Il' njojzina.

E, onda se sistem raspao. Puk'o. Dozlogrdilo njoj više to akanje. I onda ona odjebe vreme.
Kako kako? Lepo. Došlo vreme kod nje i reklo: «Ja stigo'.» Ona mu kaže: «Odjebi seljačino.» Vreme se zaprepasti i naljuti i kao krene da prolazi pored nje, da vidi 'oće l' ona da ga primeti ponovo i odljuti se. Al' ona tvrda srca bila: sedela na suncu i jela sladoled čokoladni (straćatelo, čokolada i čokolada sa kuglom šlaga i čokoladnim prelivom odozgo) i pijuckala kiselu vodu i vreme je prolazilo pored nje više puta, al' ona ništa. Ni makac. Ni okom da trepne. Z'inat.
To je naučila od svog Zen-učitelja, to da ne trepne dok vreme prolazi, i lekciju broj dva: ko ugleda nindžino lice i priča o tome umreće u najstrašnijim mukama. Vreme joj je prvo namigivalo, pa se plazilo, pa pretilo, i onda je počelo da protrčava, al' ona i dalje ništa.
Onda je vreme počelo da primenjuje taktiku: pošalje majku roditeljku sa sve snimcima. Ona baci pogled na dotičnu, zakaže joj sešn kod jednog od lokalnih vlasnika modne agencije «Frik» i nastavi da jede sladoled. Vreme šalje pojačanje: mlađi brat retard u suzama. Ova joj uvali pakovanje «Zewa» maramica i predloži joj da promeni momka, pos'o, boju kose il' da uključi mozak. Ima jedno dugme...mislim, da.
Vreme krenu ofanzivno: muž ljubimac stiže. Ona čita. Jebote, nije zaboravila slova. Potpuno nezainteresovana za bolove u kolenu i gihtoznom laktu. Muž ljubimac se mršti. Pući. Tiho protestuje. Možda i glasno, nema ona pojma, slušalice su joj na ušima. Njega je lako rešila: rekla mu da skuva supu iz kesice i napravi sendvič i da prestane da zapomaže inače će da ga zameni za noviji model. Il' nek ide lepo na generalku. Pa da.

I mnogo mi se svidelo šta je radila ovih dana: potpuno je ignorisala vreme (koje je u međutim dobilo nervni slom i odveženo velikim belim kolima, neki kažu da je bilo vezano u nešto što se kopča na leđima, ne znam da l' je tačno, uglavnom ga ne primećujem više nešto da se muva okolo). Radila je šta joj kad palo na pamet. Ono što je moralo da se odradi, radila je s osmehom. Lakše je. Ono što nije moralo radila je ako je htela. Prestala je da ozbilji život. Smejala mu se u facu. Jebi ga kad je glup. Kupila je pola farbare i igrala se dve noći do pet izjutra. Za svako ofarbano jaje pronašla je dete uz koje ide i rešila da otkine od sna da ga obraduje. Jer joj se tako sviđa. Juče je ustala negde oko podne, čitav dan provela u pidžami: slušala muziku. Čitala. Mazala nokte. Blejala. Jebalo joj se za vreme. Vreme je i onako samo prolazilo, ništa mudro nije bilo u stanju da uradi. Ni zanimljivo. I šta tu ima pa da se primeti? Jak mi frajer pa da obrati pažnju na njega. Mislim baš. Svidela mi se ovakva iz nekog razloga. Valjda zato što je prestala da paniči. I naučila da je život previše glup da bi ga ozbiljno shvatala.
Podsetiću je da kresne Zen-učitelja, opak je frajer.

Analizu estetskog doživljaja koji se neminovno javlja pri posmatranju dela prirode otkriva nam Nikolaj Hartman u svojoj knjizi "Estetika", te su u nastavku citati iz dotične knjige a koji se odnose na estetiku organskog. Ovi predivni organski oblici na fotografijama su iz dubokog okeana.

Prirodno čudo organskog bića je u njenoj srodnosti sa nama i njenoj raznorodnosti.

...I jedno i drugo je sadržano u takvom proziranju: ono što nam je dobro poznato, a što nam posreduje sopstveno vitalno osećanje, i ono što je sasvim različito od nas, nesputano životinjsko, nikakvim konfliktom neometeno-moglo bi se reći potpuno sigurno čime je životinja nadmoćnija od čoveka...

...Osećanje tih stvari većinom ima oblik nejasnog naslućivanja duboke povezanosti, da ne kažemo velike mudrosti u građi, u artikulaciji, u načinu funkcionisanja i reagovanja životinjskog bića. Ako se tim dalje pozabavimo, onda to-teorijski izraženo- predstavlja saosećanje sa zaista iznenadjujućom i svojim savršenstvom nadmoćnom svrsishodnošću, koja se odaje u celini organskog bića...

...Estetsko zadovoljstvo u životinjskom neobično brzo dovodi do dubokog čuđenja pred velikom metafizičkom zagonetkom organskog. Jer zagonetka je njegova unutrašnje svrsishodnost, koja povezuje sve delove i sve manifestacije jednog života i godi nam kao nadmoćna harmonija. Utisak nam je pre dat neposredno i opažajno, a osećanje da stojimo pred nečim čudnim nehotično je i nameće nam se već u čulnom posmatranju. Ovde se ne razmišlja, stav prelazi u slobodno podvajanje, a dosta često je momenta iznenadjenja pri tome presudan. Tada se čovek ne može osloboditi osećanja da odjednom stoji oči u oči sa čudom stvaranja...

...Osećanje ove vrste je pravo estetsko uživanje u neposrednom posmatranju, i to dato u jednom pojavnim odnosom koji, takođe, možemo vrlo dobro osetiti, pri tome se dubina uživanja raznovrsno preliva. Čudo organskog može se osetiti duboko ili površno, ali će to uvek biti proziranje kroz ono što je čulno dato i osećanje onoga što nije čulno dato...

...Ima živih bića koje se čoveku čine neprijatna i neprijateljska, protiv kojih on ima otvoreno ili tajno vitalnu averziju : zmije, žabe, pauci, veliki gušteri. Iza toga se nalaze instiktivni momenti straha iz čovekove iskoni, kada je još bilo stvarne ugroženosti. A ipak, tamo gde postignemo distancu prema takvim bićima, gde naučimo da ih gledamo predmetno, tu nastaje radost puna divljenja zbog neobičnosti. ..

...Tako se može dalje silaziti u carstvo organskog. Svuda se ponavlja isti odnos. Isto je i sa sjajem leptirova, hobotnica i meduza, radiolarija i infuzorija. Mali svet organskog je pun "umetničkog oblika prirode". To naravno važi i za čitav biljni svet u kome je lepo obično još nesputanije dato ljudskom osećanju...

...Visoku estetsku draž u čitavom carstvu organskih oblika čine čulna povredljivost, ugroženost i eksponiranost -u njihovom odnosu prema naivnoj ravnodušnosti i tako reći bezlazenosti organizama prema njihovoj ugroženosti. Oni se neoprezno predaju sudbini, podležu joj na hiljade, a druge hiljade se rascvetavaju na njihovom mestu. Nejasno naslućujemo nešto od svirepe grubosti koja vlada u životu vrsta-grubosti prema individui u prilog plemenskog života, i nehotice se čudimo rasipništvu koje izgleda da priroda sprovodi sa sopstvenim delima...

...Sposobnost sa kojim individua lepog oblika podnosi ovu svirepost sudbine kao po sebi razumljivu je za ljudsko osećanje dirljivo, nešto što iziskuje ljubav. I odista je to jedna vrsta ljubavi , sa kojom ljudsko srce, obilazno preko estestskog pogleda, obuhvata grandiozno carstvo oblika onoga što je živo...

Jsem z takové divné rodiny x nerodiny, tak se pak není čemu divit, když se mi stává s mou matkou x sestrou, že od ní očekávám, že na mne myslí jako na své dítě a nebo alespon jako na tvora, kterého miluje :( nu což vždy a opět se spálím!

Ale je již na pováženou, že má kamarádka x nekamarádka mi dělá totéž. Vše je v pořádku, když něco potřebuje, ale jen co má myslet i na mne tak to prostě ne(u)dělá a tvrdí mi (upřímě řečeno, tak trochu o tom začínám pochybovat, že je to pravda). že prostě si na to či ono nevzpoměla. Nejde mi o svátky a nebo narozeniny... ale prostě myslí jen na sebe. Na mne (a kohokoliv jiného, včetně rodiny a spol.) ani Tuk! A to mi tůle říkala jak je pro ní v kamarádství základním kamenem, snažit se vždy kamarádovi/ce pomoc, když je v nouzi a nebo když něco ví že něco shání a člověk to vidí tak mu to koupí/sežene/dá - samozřejmně že namluvím že to má být zadarmo, naopak, ale snaha.

Myšlení na někoho jiného než jsou oni sami. To mi u obou chybí! Myslím na ně stále, jsem jim vždy oporou, když potřebují, ale oni... Nechápu to! Já s tím stále počítám, beru toto své chování za normální, ale oni... Jen mi říkají, když se jich na to ptám (třeba víš že to sháním, proč jsi mi to nevzala?), rozpláčou se a říkají mi, že já jsem moc hodná a oni takové být nedokážou.

Včem je chyba? Já to prostě nepobírám!

Pa šest dana slušam bluz.

Il' proučavam ponašanje raznih živuljki;
ljudova, mačaka il' malih majmunova, nebitno.

Može i šarenih bendžamina, komšijske trešnje il' podterasne magnolije mi moje
u nedostatku gornjih spaceman-a,
ne marim.
Ili, na primer, uopšte ne koristim kompjuter ako ne moram, k'o ovih dana.
I ne gledam tv, k'o ovih meseci.
Ili mesim nešto svakog dana, onako k'o manita.
Igram se sa nekim novim klincima nekih starih igara.
Pijem sok od kupine; može i od maline. Jedem samo smoki. Slušam kako raste trava.
Kopam po nekom baksuzu tražeći dobrotu. I nadjem. Pronalazim lepotu kojoj bih se divila.
Na licima. U dušama. Baricama. Kiši. Suncu. Cveću.

I čudim se.

Kako se samo čudim!

Kao da vidim prvi put.

Vata mene tako povremeno fascinacija; svačim.
I kad sam razmišljala, da sam na primer slepa, pa da sad treba da progledam,
pred kojom bih slikom sad, ovog trenutka poželela da to uradim, setila sam se Blejka:

U sveopstem uzbudjenju,ponudila sam se kao svaka tetka da pomognem ,u svemu oko priprema,ali skoro da niko nista od mene i ne trazi.Prvenstveno to dvoje mladih ljudi, pobrinulo se oko svoje svadbe , vencanja i svih ostalih sitnica koje ono sobom nosi. U jednom momentu sam zastala zamislivsi se kako je bilo pre mnogo vremena kad sam se ja udavala za M.

To je ja mislim dva meseca bilo opsadno stanje u obe kuce. Oba para matoraca su hteli veliku svadbu po sistemu-i juuuuu, pa nismo nesvet, pa Zika nas sve zvao u sve svatove,tri sina je zenio... .. A Pera ,dva put bili *ebena strana ,pa nas nisu zaboravili , pa velike familije, pa gde ces da se sramotis...Kad su dve buduce prije usaglasile stavove o listama zvanica , mi ostali bili smo u blagom soku, zbog pe-sesnaest desetina ljudi ,na koje se racunalo da ce doci.

Bilo je tu normalno nasih domacih pa Dubrovcana, pa Amera, pa Mladenovcana,pa Sarajlija...sacuvaj boze. Taj narod trebalo je smestiti i pre i posle svadbe, da se negde s puta odmori ,sredi ...Znam da je moj pokojni svekar iznajmio maltene citav sprat u starom ,sada izgorelom hotelu "Putnik", za sve zvanice i dalju rodbinu, s blizom su spavali po dusecima i pomocnim lezajevima svih vrsta kao sardine i kod mladinih i kod mladozenjinih roditelja.To su meni i M. pricali kad smo se vratili sa Jahorine ,sa svadbenog puta. Neke smo u tragovima zaticali i posle nedelju dana naseg svadbenog puta, tog se nisi mogao tako lako resiti. " Pa ,'ajd kad smo u Novom Sadu ,da pazarimo... necemo sad valjda opet putovati...pa da iskoristimo. "Moja tetica i M.starija sestra nisu se treznile tri dana ,stalno docekujuci i prateci silne goste. M. i ja iznajmili stan i zapalili u gajbu sa TV-om i nekim jastucima ,cekali smo namestaj, samo da se te ludnice i tog belaja resimo.Tako je to bilo nekad u mojoj svadbi , pravoj "srpskoj ,pravoslavnoj", koja je trajala brat bratu cetiri ,pet dana ,dok moja pok.Kata nije ispratila poslednje Petrovice koji su nam se uvalili u kucu.

Sada je nazalost ,ostalo malo Petrovica u zivotu, i s te strane , oko poziva u svadbu mislim, moja Mima nema neke velike brige.Tetke i baba tetke ,deda stricevi,ujne,ujaci, pomrli,njihovi se razmileli po svetu ,sto po Austriji ,sto po Nemackoj, pa daleko od ociju ,daleko od srca.Samo zahvalnice i cestitke.Mima i njen buduci muz imaju stan koji su kompletno sami opremili,kako su znali i umeli ,ali sami, organizovali vencanje i posle svadbu u jednom lepom restoranu za 30-tak ljudi , najblizih. Samo su nam svima saopstili-"vencanje je tada i tada ,posle svadba od tada do tada ,tu i tu !"Torte i ostala sranja u restoran, poklone, o tom potom kuci...Mission accomlished... I rekli su nam jos nesto lepo ..

Imace bebu,decaka.Mom caletu drugi praunuk,nek je ziv i zdrav.Kada vidim s koliko mira i spokoja organizuju sve to desavanje,osetim da taj mir i spokoj prelazi i na mene.

Znajuci nas preostale Petrovice , pa i sebe ,kao njihove gore list, iako se sada drugacije zovem , osecam da je to samo zatisje pred subotnju buru.Kad se mi dohvatimo muzike i pesme, tesko ce nas se ratosiljati. Pa moramo ,zbog svih ostalih Petrovica , koji su spreceni da prisustvuju , a ubedjena sam da nas gledaju od gore i kontrolisu , znamo l' se mi jos uvek dobro keriti u svatovima i jesmo l' dobro naucili potomke.

Už je to nejaký ten čas, čo sa začal čo sa internetom šírilo pekné video s ľuďmi, ktorý zamrzli na frekventovaných miestach. Asi tým najrozšírenejším je toto video,ktoré bolo natáčané v Grand Central v NY, ale ako mi prezradil kamarát Peter, existujú ešte ďalšie pekné kúsky a to odohrávajúce sa na Trafalgar Square v Londýne.

Bol som veľmi prekvapený keď som zbadal v statuse na skype jedného môjho dobrého priateľa, link na ďalší podarený "hepening", ktorý sa udiaľ dokonca na Slovensku :), a to v Bratislavskom Poluse. Však si to pozrite sami. Ešte lepšie je na tom fakt, že aj keď ho na videách nevidno na tomto malom zamrznutí alebo "freeze" sa sám aj zúčastnil. Ako povedal jeden z organizátorov dôvodom pre túto akciu bolo pobavenie a upozornenie na dnešnú uponáhľanú dobu. A povedzme si úprimne, nie je to pravda?

Pre tých, ktorý by chceli zmrznúť alebo by si chceli takýchto zmrznutých nadšencov pozrieť. Odporúčam pohybovať sa v utorok o piatej okolo zastávky Muzeum Pražského metra. Kto vie, možno sa niečo udeje ;)

Sumnjivo , nejasno sasvim.

Neku reč, osećanje neko,

Galopriajuću bolest, koja proždire nas.

Progutah, slučajno,
Htedoh da pljunem

Da vrisnem

Da povučem za rukav prolaznika prvog ,

Da me potapše po leđima.

Ali, ne...

Već je zapalilo vatru

u grlu

plućima

stomaku .

Vratilo se kroz krv i vene,

Vratilo se kao polovni adrenalin,

kao povređena kučka,

što je ostavila jednom mene.

Nećeš me prevariti opet.

Znam kučko ko si,

obećala si mi svet,

sada nekom drugom lažeš sve,

ili možda mu crveni tepih pod noge postavljaš?

Progutala sam te kučko,

živote

da te ubijem kiselinom svojom

da te nema još od onih

detinjih snova,

koji su zaboravu skloni.

I, tako dok sam te sa zadovoljstvom varila

gledala sam ispred sebe u pravi život,

u te nevine dečije oči.

Kako bih im rado rekla,

kako bih se usudila,

biće sve u redu i bez sjaja...

Ali ne usudjujem se da lažem,

jer danas sam te progutala,

svarila, i nema te više.

Birala sam između tebe i sebe,

pogodi koga sam izabrala...

Nasledje od roditelja,ideje,tradicija,znanje odredjuje pojedince,pa cak i tragovi posla koji obavlja,hrana koju jede,kultura,kreativnost.Tako se i ja u toj sarolikosti ljudskih dusa odlucujem za prijatelje. Sta ja ocekujem od prijatelja ?

Od prijatelja  ocekujem postenje , cast, iskrenost. Prijatelju nemoj nikad da me lazes ! Ako zabrljas nesto u nasem odnosu ,priznaj mi ,pozali se, naljuti se..samo nemoj da lazes, vec si me dobio ,popravljacemo zajedno. Kao sto kurvanje ne podnosim u musko zenskom odnosu ,tako ga ne ocekujem i kod prijatelja.

Moj prijatelj mora da ima svoje misljenje i stav , s kojim se ja moguce necu slagati ,s kojim cu polemisati , ali mora da ima stav o svemu. Laskavci,ulizice,imitatori i ostale susumige , tu nemaju sta da traze.

Moj prijatelj mora da ima pameti , i da  zna da je upotrebi.Mora biti jako sirok u shvatanjima ,jako samokritican.Mora imati sposobnost da izadje iz sebe , otkloni strasti i sagleda stvari sa distance.Zajedno moramo spoznati nase  granice.

Ne volim posesivnost i opsesivnost bilo koje vrste. Bilo bi dobro kad bi svako od nas imao po jos kojeg prijatelja , drugog pola u odnosu na nas,cisto zbog lakseg razumevanja osecanja svojstvenih tom polu. Tolerancije nikad dosta , bas kao u braku.

Moj prijatelj mora biti duhovit, sa stilom i sarmom da zna da prica viceve ,pa i kad su brutalno prosti. Pozeljno je da zna da se "keri" samnom,i da izdrzi do one tanane granice, posle koje je sve glupo i smesno. Znaci, mora da odredi meru.

Moj prijatelj ne sme da misli da sam ja Bas-celik i da uvek imam resenja i za mene i za njega. Mora da shvati moje trenutke slabosti i da izdrzi zajedno sa mnom. Necu dalje ulaziti u nijanse , nije mesto...ali, ponekad je tesko biti mi prijatelj, jer su mi kriterijumi  i norme ponasanja koje ja ispunjavam,visoki.Ja isto trazim od mog prijatelja.

Zato ja imam malo prijatelja ,ali to su moji pravi pravcati biseri .I traju godinama.

Jel'vam izgleda ovo too bitchy ? Sta vi ocekujete od prijatelja ?

P.S. ovo sam napisala zbog podele osecanja medju ljudima,uspostavljanja veza i osecanja da nismo sami ,da cemo biti iskreni jedni prema drugima.Uostalom zato i sluzi blog

Is it place an abstract mental location ?

Or is it place where people with same interest gather ?

Is it place where you are comfortable as if you are home ?

Is it place you recognize as being ?

Is it bright spot on a planet ?

Is it place of worship or something ?

You'll never know...!!

This is the place of birth and the place that hurts.